Kao što smo već rekli, svetlost više nije samo svetlost. Svetlost u današnje vreme predstavlja nešto mnogo više.

 

Neki kažu da je  svako osvetljenje humanocentrično jer se podrazumeva da je osvetljenje - jednostavno rečeno - dizajnirano za ljude. Međutim, humanocentrična rasveta je ipak nešto drugo. Dakle, u ovom tekstu ćemo otkriti šta je to humanocentrična rasveta, kako to ljudi mogu da je koriste i šta znamo o ovoj vrsti LED osvetljenja.

 

Šta je humanocentrična rasveta i kako je možete koristiti?

Humanocentrična rasveta, odnosno humanocentrično osvetljenje osmišljeno je i bavi se time kako se osvetljenje može koristiti za podršku ljudskom zdravlju, blagostanju i generalnim performansama kombinacijom vizuelnih, emocionalnih i bioloških prednosti svetla. Bioritam ljudskog tela povezan je sa prirodnim ciklusom svetlosti i tame, odnosno dana i noći i služi kako bi podsvesno obaveštavao telo da reguliše ritam buđenja i spavanja. Dakle, putem zatamnjivanja i promene temperature u boji kroz izvore svetlosti, kao što su LED izvori svetlosti, može da se oponaša nivo sunčeve svetlosti tokom dana.

 

Na nedavno održanoj konferenciji u Norveškoj, Mark Rea - profesor arhitekture i kognitivnih nauka - preporučio je način da se započne implementacija humanocentričnog osvetljenja. Naime, Mark Rea je izjavio da ako su ljudi izloženi 254 luksa kroz vertikalno osvetljenje tokom najmanje dva sata dnevno, u idealnom slučaju bi to bilo ujutro, ti ljudi će suzbiti hormon sna melatonin za 30%.

 

Kako tačno svetlost utiče na moj mozak?

Svetlost utiče na mozak na dva načina. Prvo imamo vizuelni put koji je povezan sa mozgom i interpretacijom vizuelnih slika. Sa druge strane imamo bioritamski put gde fotoreceptori u mrežnjači, zvani ganglionske ćelije, utiču na količinu plave svetlosti kojoj su izloženi. Ove ćelije postavljaju biološki sat koji sinhronizuje naša tela sa spoljnim ciklusom dana i noći. Glavni rezultat takvog sistema je proizvodnja hormona melatonina - „hormona sna“. Ova proizvodnja u pinealnoj žlezdi varira u zavisnosti od doba dana. Melatonin se izlučuje noću i ima minimalan nivo tokom dana. Svetlost takođe indukuje oslobađanje hormona stresa zvanog kortizol. Ovaj hormon deluje zajedno sa suzbijanjem melatonina i čini vas budnijima i koncetrisanijima.

 

Da li veštačko osvetljenje zaista može biti tako važno? 

Ljudi se ne žale na osvetljenje sve dok ga imaju dovoljno, uz pristojan kvalitet. Međutim,i kada je nivo svetlosti nizak ili kada izvori svetlosti izazivaju nelagodno bleskanje, ljudi će se žaliti - ili će njihova tela pokazivati da nešto nije po redu.

Pomislite samo: Da li se često osećate umorno ili imate glavobolje? Razlog tome može biti upravo neadekvatno osvetljenje. 

 

Do kakve telesne nelagode može dovesti pogrešno osvetljenje?

Nelagodni odsjaji i nizak nivo osvetljenja mogu uzrokovati glavobolje, bolove u vratu ili leđima, opšti umor i umor očnih mišića.

 

Koji su pozitivni ne-vizuelni efekti kada je osvetljenje pravilno?

Kratkotrajni pragovi hladnog belog i intenzivnog svetla mogu povećati vašu koncentraciju, a da toga niste ni svesni. Ili se osećate uspavano noću jer ste malo promenili svoj dnevni ritam. Oboje su pozitivni efekti koje možda ne primećujete odmah ili uopšte.

 

Da li je humanocentrično osvetljenje novi izum?

Ne, uticaj svetlosti na ljude istražuje se decenijama, ako ne i vekovima. Ono što je novo jeste da je pronađen novi, ekonomičan i fleksibilan izvor svetlosti - LED osvetljenje koji omogućava primenu humanocentričnih rešenja lakšim i boljim i koje može pomoći svima koji provode čitav dan ili delove dana u zatvorenom. Školska deca, kancelarijski radnici, stariji sa demencijom, radnici u smeni i sl.