Ako razmišljate o novom sistemu spoljne rasvete, važno je da vi ili vaš dizajner osvetljenja razumete temperaturu boje i prirodu svetlosti, kao i efekte različitih vrsta svetlosti i same izvore svetlosti koje se koriste.

 

 

Pored temperature boje svetlosti (CCT – Correlated Color Temperature), koja određuje da li je svetlo toplo žuto ili hladno belo, važan je i indeks reprodukcije boja (CRI – Color Rendering Index). CRI označava koliko verno svetlo prikazuje boje osvetljenih objekata u poređenju sa prirodnim dnevnim svetlom. Za spoljnu rasvetu preporučuje se CRI od najmanje 80, kako bi biljke, fasade i dekorativni elementi izgledali prirodno i realistično.

Sa modernim tehnologijama osvetljenja, vlasnici kuća mogu da biraju ne samo jačinu osvetljenja, već i temperaturu u boji. Mereno u stepenima Kelvina (K), niže temperature imaju za posledicu toplije jantarno svetlo, dok više temperature proizvode hladniju, belju svetlost.

Kelvin skala temperature u boji

Primarni Kelvin asortiman koji se koristi u spoljnoj rasveti za dvorište kod stambenih jedinica je između 2500 i 4000 kelvina. Po pravilu, toplije temperature boje se koriste za osvetljenje arhitektonskih elemenata (između 2500 i 2700 kelvina), a nešto hladnije temperature koriste se za biljke i ostalo zelenilo na otvorenom (uglavnom se koriste vrednosti između 3000 i 4000 kelvina).

Za lakše razumevanje razlika u temperaturi boje, korisno je uporediti tipične vrednosti:

• 1800 K – plamen sveće,
• 2700 K – klasična sijalica,
• 4000 K – mesečina,
• 5000 K – podnevno zimsko nebo.

Ove vrednosti pomažu pri izboru svetla u skladu sa željenim ambijentom.

Najbolja temperatura u boji za vaše pejzažno osvetljenje

Jednostavno rečeno, temperatura u boji označava koliko je „toplo“ ili „hladno“ vaše svetlo ili, drugačije rečeno, koliko je ono žuto ili belo. Upotreba pravih tipova svetla je takođe veoma važna za osvetljenje. Ne postoje konkretna i brza pravila, tako da u zavisnosti od raspoloženja ili efekta koji pokušavate da ostvarite, možda će vam trebati različite vrste osvetljenja za različite delove vašeg dvorišta.

Svetla sa većom temperaturom boje (iznad 4000 K) sadrže više plave komponente, koja može negativno uticati na san jer potiskuje lučenje melatonina. Takođe, jaka hladna svetla privlače insekte, pa se za stambene zone preporučuje rasveta do 3000 K. 

Kako izabrati najbolju temperaturu u boji spoljne rasvete

Različite zone u dvorištu zahtevaju različitu temperaturu boje.

• Prilazi i staze: 2700–3000 K – prijatno i funkcionalno osvetljenje.
  
  
• Sigurnosna rasveta: oko 3000 K – kombinacija svetlosti bez previše plave boje.
  
  
• Zelenilo i biljke: 3500–4000 K za zelene listove, 2700 K za cveće toplih boja.
  
  
• Fasade i zidovi: 2500–3000 K – naglašava teksturu.

Sve biljke i drugo zelenilo izgledaće prirodnije kada su osvetljene sa hladnijim svetlom, odnosno svetlom sa više kelvina. Prilikom osvetljavanja odozdo naviše (na primer za drveće) najbolje je odabrati rasvetu sa 4000 kelvina jer se na taj način oponaša boja prirodne mesečine. Ova boja osvetljenja najčešće ide uz LED reflektore.

Kada osvetljavate prostore za zabavu, razmislite o lampicama na donjem kraju Kelvinove skale, od oko 2000 K. Ovakve lampice pružiće topao crvenkast sjaj koji može da oponaša svetlost plamena. To je ista svetlost koju dobijate od sveća, baklji ili plamena vatre. Strateški postavljena rasvetna tela u ovom rasponu su sve što vam je potrebno za romantični doživljaj i rustik atmosferu koja je naročito popularna u baštama. 

Moderni LED sistemi omogućavaju podešavanje temperature boje (tunable-white) u rasponu od 2000 do 5000 K. Ova opcija je korisna kada se ambijent menja tokom godine – npr. toplije svetlo zimi, neutralnije leti. Uz to, moguće je ugraditi senzore pokreta ili astronomske tajmere koji automatski prilagođavaju rasvetu vremenu zalaska i izlaska sunca.

Razmislite o rasvetnim telima od 4000K koje ćete postaviti visoko u drveću. Namena ovako postavljene rasvete bila bi  da obezbedi široko svetlo koje obasjava područje ispod drveća. 

Šta proveriti prilikom izbora sijalica za spoljnu rasvetu:

• Temperatura boje (CCT) i CRI – za nijansu i vernost boja.
• Lumen output – količina svetla u odnosu na potrebe prostora.
• IP zaštita – minimum IP65 za sijalice na otvorenom.
• Ugao snopa i visina montaže – da se izbegne rasipanje svetla.
• Efikasnost (lm/W) – više lumena uz manju potrošnju energije.

Kada je najbolje upotrebiti meku belu rasvetu?

Za svu spoljnu i pejzažnu rasvetu odaberite meku belu svetlost koja je nežna i koja je istovremeno prilično opuštajuća za oko. Ovakvu rasvetu možete da koristite za osvetljenje okolokućne fasade i visokih betonskih ograda ukoliko ih imate.

 Topla bela temperatura boje od (2700K) je boja koju dizajneri osvetljenja najviše preferiraju za pejzažno osvetljenje. Psihološki se smatra da je topla bela boja rasvete prijatnija i umirujuća, pogotovo kada se uporedi sa višim temperaturama u boji. 

Kada upotrebiti prirodno belu boju rasvete? 

Prirodno bela boja rasvete (3000K) je primetno hladnija od toplo bele boje  Neki profesionalci za pejzažno osvjetljenje preferiraju upravo ovu temperaturu prilikom osvetljavanja eksterijera jer naglašava zelenilo i plavu vegetaciju. 

U kojim slučajevima se preporučuje bela boja rasvete? 

Hladno bela boja (4000K) pruža prilično plavkasto svetlo u poređenju sa ostalim koje se se ponekad koristi za osvetljavanje plave vegetacije (poput plave smrče).

Najbolja temperatura boje za vaše osvetljenje je zaista stvar izbora. A najbolji je izbor je onaj koji stvara efekat koji želite. 

Česte greške koje treba izbeći

• Mešanje izvora sa različitim temperaturama boje (npr. 2700 K i 5000 K) u istom vidnom polju stvara vizuelni nesklad.
• Preterano osvetljavanje prostora, pod izgovorom da LED troši malo struje, dovodi do neprijatne jačine svetla.
• Upotreba reflektora za sigurnost, bez zaštite vod odsjaja, stvara odsjaj i umanjuje preglednost umesto da je poboljša.

Često postavljena pitanja

Da li 5000 K ikada ima smisla u dvorištu?
U većini slučajeva ne. Svetlo od 5000 K deluje hladno i industrijski, pa se koristi samo ako je cilj jako funkcionalno svetlo, npr. za radne prostore ili parkinge, a ne za duži boravak.

Šta je IDA Fixture Seal of Approval?
To je sertifikat Međunarodne asocijacije za zaštitu noćnog neba (IDA), koji označava da je rasvetno telo usmereno, ima nisku temperaturu boje (≤ 3000 K) i ne doprinosi svetlosnom zagađenju.

Koja je idealna temperatura boje za osvetljavanje biljaka?
Zavisi od biljke. Za zeleno lišće – 3500 do 4000 K; za cveće toplih boja – 2700 K. Hladnija svetlost bolje ističe zelenu boju.

Da li je loše mešati različite temperature boje u istom dvorištu?
Da, naročito ako su u istom vidnom polju. Mešanje npr. 2700 K i 5000 K može izazvati loš, neprirodan i neprijatan osećaj u prostoru.

Koja temperatura boje je najbolja za sigurnosnu rasvetu?
Oko 3000 K je optimalna – dovoljno neutralna da obezbedi preglednost, ali bez oštre plave komponente koja može izazvati odsjaj.

Da li treba koristiti istu temperaturu boje tokom cele godine?
Ne nužno. Uz tunable-white LED rasvetu moguće je menjati temperaturu u zavisnosti od sezone ili namene – toplije zimi, neutralnije leti.

Šta znači CRI i koliko je važan za dvorišnu rasvetu?
CRI označava koliko prirodno svetlo prikazuje boje. Za dvorište se preporučuje CRI ≥ 80 kako bi biljke, fasade i predmeti izgledali realistično.